Na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) održanom prošle srede u raspravi u načelu se diskutovalo o predlogu Rezolucije o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Srbiju je u toj raspravi predstavljalo dvoje poslanika Evropske narodne partije, grupacije koja okuplja stranke desnog centra, Željko Ivanji iz G17 plus i Elvira Kovač iz Saveza vojvođanskih Mađara.

Na rezoluciju je stiglo 80 amandmana, tako da Zakonodavni odbor Parlamentarne skupštine Saveta Evrope nije stigao da da svoje mišljenje i da možda glasa o njima. Amandmani su većinom stigli iz Rusije i uglavnom se odnose na pitanja morala i verska prava. O amandmanima će se raspravljati u aprilu.

Govori poslanika iz Srbije nisu prošli nezapaženo.

Elvira Kovač, Savez vojvođanskih Mađara:

Uvaženi predsedniče, drage kolege, dame i gospodo, g. Gros, želela bih da kažem da je seksualna orijentacija zaista temeljni deo identiteta svakog od nas i najintimniji aspekt našeg privatnog života. Stoga, nikoga ne bi trebalo tretirati drugačije zbog toga. Rodni identitet odnosi se na naš unutrašnji i individualni doživljaj roda. Ponekad on ne odgovara biološkom polu dodeljenom prilikom rođenja, uključujući i lični osećaj tela i druge izraze roda, uključujući i odeću, govor i pokrete. Definicija reči "rod" uključuje i socijalni aspekt.

Kao što smo svi svesni, živimo u društvu punom predrasuda i diskriminacije prema svakome ko pripada nekoj vrsti manjine i na neki način je drugačiji od ostalih. Ljudi sa seksualnom orijentacijom koja se razlikuje od heteroseksualne, nažalost su često žrtve različitih oblika fizičkog nasilja: od zločina iz mržnje ili govora mržnje, ograničavanja slobode izražavanja, kršenja prava na obrazovanje, rada i zdravlje do ubistva.

Rodno zasnovano nasilje je ima veze sa društvenim konstruktom o tome šta znači biti muško ili žensko, i to može biti veoma opasno kada osoba odstupa od onoga što se smatra "normalnim" ponašanjem. Nasilje protiv seksualnih manjina se, nažalost, povećava u formi silovanja, seksualnog nasilja i zlostavljanja, kao i prisilnih brakova.

Naš zajednički cilj mora da bude borba protiv svih oblika diskriminacije a posebno diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, kako bi se obezbedilo poštovanje ljudskih prava lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih - LGBT - osoba, naročito njihovo pravo na život i sigurnost tako da oni mogu da žive u dostojanstvu. Oni ne smeju da budu stigmatizovani i žrtvovani bilo u javnoj ili privatnoj sferi. Zato treba razviti programe podizanja svesti, negovati razumevanje LGBT osoba, posebno kada je reč o javnim funkcionerima, medijima i tako dalje. Svako, bez obzira na svoju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet mora da ima jednak pristup radu, robama, uslugama, stambenim i drugim objektima.

Kao što sam već pomenula, predrasude i dalje preovlađuju u velikim delovima cele zajednice. Ovo ograničava LGBT osobe u uživanju njihovih osnovnih prava. Potrebna je promena u ulozi muškaraca, kao i žena u društvu kako bi ostvarili svoju punu slobodu.

Jednom rečju, potrebno je da se eliminišu predrasude, običaji i sve druge prakse zasnovane na ideji inferiornosti ili superiornosti bilo pola bilo stereotipnih uloga muškaraca i žena. I dalje postoje slučajevi kršenja osnovnih i ljudskih prava LGBT ljudi. Mi treba zajedno da radimo na rešavanju ovih problema, da ulažimo napore u poboljšanje kvaliteta života i izgradnji odgovornog društva, u kome se poštuju univerzalne vrednosti, ljudska prava i principi jednakih šansi.

Željko Ivanji, G17 plus:

"Sva ljudska bića se rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima". Kako divno i dostojanstveno zvuči ovaj citat iz Povelje o ljudskim pravima. U stvari, međutim, mi teško da smo napravili ikakav napredak od dana kada je Povelja usvojena pre 60 godina kada je u pitanju naš odnos prema onima koje vidimo kao različite.

Zašto je ova rezolucija, kao i druge rezolucije protiv diskriminacije bilo koje vrste, tako bitna za nas? Nedavno sam slušao mišljenja lidera formalnih i neformalnih grupa, fudbalskih navijača i ostalih koji veruju da jednostavno odaju poštovanje prirodi protiveći se LGBT osobama. Kako ja vidim, priroda je kategorija koja se ne može shvatiti tako lako, a njeno razumevanje u velikoj meri zavisi od pristupu pojma prirode - dijalektika ili Božija volja. Međutim, ljudi koje sam pomenuo misle da je jedino prirodno da žene ostanu u kuhinjama, da mentalno osujećeni ljudi treba da budu pritvoreni, da strance treba posmatrati kao sumnjiva lica a da LGBT osobe treba tući.

Mi se ovde ne bavimo takozvanim gej lobijem ili branjenjem takve grupe. Ovo je samo pitanje odbrane prava svakog čoveka ili žene da se razlikuje. Biti drugačiji, dame i gospodo, je pravo svakog pojedinca, a većina je u obavezi da ga poštuje, toleriše i da to prihvati kao činjenicu - i, štaviše, da posvetei posebnu pažnju tome.

"Tolerancija" je velika reč, zar ne? Ali, ako želimo da budemo tolerantni, moramo prvo naučiti da priznamo i prihvatimo ljudska bića sa kojima živimo. Zašto dozvoljavamo državi da podigne ruku kada se radi o rešavanju ovozemaljskih problema? To je zato što predviđena kazna ima i ulogu prevencije, a to se teško može reći i za kaznu koja uključuje sporo i dugo gorenje u paklu. Zašto mislim da država mora da odredi i definiše sprečavanje svake vrste diskriminacije? To je zato što ne želimo da živimo u paklu samo zato što smo različiti, ali svi jednaki, pred Bogom.

Neprihvatljivo je relativističko tumačenje pitanja oko kojih svi treba da se složimo. Zajedničkim naporima moramo da postignemo konsenzus i moramo biti spremni da ponosno stanemo na stranu poniženih, uvređenih i usamljenih, i da hodamo u dostojanstvu pored napuštenih i prognanih. Moramo učiniti sve što je u našoj moći da zaustavimo njihovu agoniju i strah koji su im naneti zato što su drugačiji. Tek tada ćemo moći da pogledamo u oči naše dece bez osećaja stida i krivice, samo tada će svako od nas moći da kaže: "Ja sam ljudsko biće."

Ljudska prava su bezvredna ako ona postoje samo na papiru i ukoliko država ne može ili neće da zaštiti ljude kojima je prećeno zato što žele da ostvare ta prava. Govorio sam kao ljudsko biće, a ne kao onaj koji je homofobičan ili klerofobičan, već jednostavno kao građanin koji poštuje verske kanone koliko i rezolucije koje smo usvojili i tek treba da usvojimo - one koje će služiti svim ljudima, koji su svi različiti i svi jednaki.

Tekst predloga rezolucije Parlamentarne skupštine SE o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta možete pročitati ovde.

Transkript cele rasprave na engleskom sa zasedanja Parlamentarne skupštine SE u sredu, 27. januara 2010. godine možete pročitati ovde.

(GSA)