U Medija centru u Beogradu 15.januara 2007. održana je tribina : Zakon za zabranu diskriminacije i njegova primena na LBGT populaciju u Srbiji. Prenosimo vam uvodni deo tribine, kao i mogućnost da preuzmete ceo transkript tribine. Učestvovali su prestavnici domaćih i stranih NVO, kao predstavnici parlamentarnih stranaka u Srbiji.

Arthur Kibbelaar (drugi sekretar holandske ambasade u Beogradu):

Ovde smo da podržimo zalaganje Anti-trafiking Centra i Gej-strejt alijanse za usvajanje antidiskriminacionog zakona i da istaknemo bitnost javne rasprave o ovoj temi uz učestvovanje predstavnika svih političkih partija pre održavanja izbora. Verujemo da je poštovanje prava manjina od izuzetne važnosti za ljudsku zajednicu i demokratiju u celini. LGBT prava su bitan deo manjinskih prava i deo ljudskih prava. Njihovo poštovanje doprinosi iskazivanju svih ljudskih potencijala jednog društva kao i napredovanju društva u svakom smislu. Ova debata pokazuje sa Srbija gleda u budućnost i ono što želi da postane. Hvala vam što ste ovde.

Frank van Dalen (predsednik holandske fondacije COC za zaštitu LGBT prava):

COC je u svojoj šezdesetogodišnjoj istoriji delovanja prošao kroz tri faze. U prvoj smo se izborili za antidiskriminacione zakonske akte, u drugoj za mogućnost sklapanja bračnih zajednica istopolnih partnera, a sada radimo na tome da svi ljudi razumeju i prihvate te zakonske norme.

Usvojenje jednakih prava za seksualne i rodne manjine je bio veoma spor proces u Holandiji, jer mi nismo imali model na koji smo mogli da se ugledamo u svojoj borbi, morali smo kao pioniri u tom procesu sami pronaći svoj put. Druge zemlje, pa i Srbija među njima, sada svakako imaju Holandiju kao model na koji se mogu ugledati, tako da vaša borba za prava seksualnih i rodnih manjina može teći mnogo brže.

Dobar antidiskriminacioni zakon štiti pravo na individualnost i na sopstvenu privatnost. Pravo na privatnost podrazumeva zaštitu porodice i doma, a posebno jedinstvenost jedne ljudske jedinke uključujući i njen seksualni i rodni identitet. Ovaj zakon štiti ljudski život, ljudsko dostojanstvo i fizički i moralni integritet. On sadrži i odredbe koje govore na koji način država sa svojim organima i institucijama efikasno štiti zakonom zagarantovana prava svih manjinskih grupa, pa i seksualnih i rodnih manjina. Manjine koje se osećaju, sigurno, zaštićeno, ne moraju da se skrivaju i brinu za sopstveni život, svakako su mnogo produktivnije kako na ličnom planu tako i korisnije za društvo u ekonomskom smislu. Istraživanja u USA su nam to pokazala.

Boris Milićević (Gej-strejt Alijansa):

Većina nas u Srbiji vidi Holandiju kao neki nedosanjani raj, mada kako smo mogli da čujemo i oni još uvek imaju problema. Situacija u Srbiji je dosta lošija, a to pokazuje i donošenje Ustava pre par meseci. Sam novoizglasani Ustav Republike Srbije je heteronormativan i heteroseksistički. Autori Ustava su slučajno ili namerno napisali tekst najvišeg pravnog akta koji onemogućava, tj. vrlo otežava poboljšanje položaja lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba. U antidiskriminacionoj odredbi Ustava je po meni namerno izostavljena LGBT populacija, seksualno i rodno različiti. Brak i vanbračna zajednica su definisani na rigidan način, jer po Ustavu mogu da ih čine samo partneri različitog pola, muškarac i žena. Time se onemogućava da se u jednom trenutku zakonski definiše istopolna zajednica. Političke stranke koje su učestvovale u pisanju Ustava moraju da budu svesne potrebe da se taj deo ustavnog zakonodavstva redefiniše.

Srbija je poslednjih godina donela nekoliko zakona u koje su ubačene antidiskriminacione odredbe gde se pominje i zaštita seksualno različitih ljudi. Srbija je htela da ide onim putem kojim ide Hrvatska u antidiskriminacionoj regulativi, tako da kroz pojedinačne zakonske akte brani manjine. Taj put se i u Srbiji i u Hrvatskoj pokazao lošim, pogrešnim. Navodim tri karakteristična slučaja koja su se desila u poslednjih nekoliko godina gde je država ili neka od čak tih modernističkih, proevropskih partija direktno diskriminisala gejeve i lezbejke. Imamo slučaj srednjoškolca septembra i oktobra 2003. godine koji je morao da pobegne od kuće posle autovanja svojim roditeljima. Došao je u Beograd i pokušao je da se upiše u srednju školu. Država je dva meseca onemogućavala da se dečko upiše u završni razred, time dovodeći u pitanje njegovo pravo na obrazovanje, samim tim i egzistenciju. To se desilo u vreme demokratske, proreformske, postpetooktobarske vlade gospodina Zorana Živkovića, tada funkcionera DS-a.

Drugi slučaj je vezan za lezbejku koja je pokušala da dobrovoljno da krv u Novom Sadu i odbijena je pošto je pozitivno odgovorila na pitanje u upitniku koje je glasilo „Da li ste imali seksualne odnose sa osobom istoga pola?“. Time je u praksi održan koncept rizičnih grupa, ono što je Svetska zdravstvena organizacija odavno napustila menjajući ga za princip rizičnog ponašanja. Ministar zdravlja je u tom trenutku bio gospodin Tomica Milosavljević, funkcioner stranke G17+. Nakon nekoliko meseci aktivistkinje Labrisa su uspele posle teških pregovora sa ministarstvom i Crvenim Krstom da izdejstvuju izbacivanje jednog takvog pitanja iz upitnika za davaoce krvi.

Treći slučaj je vezan za jednog političkog aktivistu iz Jagodine koji je zaustavljen u svojoj političkoj karijeri u LDP samo zato što je gej. Opštinski menadžer stranke mu je to obrazložio time što bi se počelo za sve u partiji govoriti da su gej jer je on previše autovan. Svi u gradu znaju za njegovu homoseksualnost. Sa istim obrazloženjem je pre dva meseca izbačen i iz izbornog štaba. Momak je pokušavao da dopre do viših stranačkih organa, ali bezuspešno.

Mi u Srbiji imamo stalnu praksu kršenja ljudskih prava i to ne samo gejeva i lezbejki. Imamo problem i sa institucijama, ali i sa onim političkim subjektima i strankama od kojih ljudi najčešće očekuju zaštitu. Zbog toga je donošenje antidiskriminacionog zakona u narednom skupštinskom sazivu jedna od ključnih stvari. Tu je naravno i građenje novih institucija koje će da sprovode taj zakon. Pored toga, jako je bitno da i gejevi, lezbejke, biseksualne i transrodne osobe krenu konačno da se lično bore za svoja prava. Tuđa ruka nas neće pomilovati, sami moramo da se izborimo da nas i ovi ljudi prisutni danas ovde saslušaju po principu političke odgovornosti i da sprovedu to što mi zahtevamo.

::Preuzmite pdf celog transkripta::